Bernulijeva jednačina

​

Postoji više oblika Bernulijeve jednačine koje opisuju razne vrste protoka fluida. Najjednostavniji oblik Bernulijeve jednačine se odnosi na slučaj kada se gustina fluida može uzeti kao nepromenljiva (kod tečnosti i kod zanemarivanja stišljivosti gasa na malim brzinama). Postoji i jednačina za protok fluida kada se gustina ne može uzeti kao konstantna. Kod većih brzina gasova, kada se mora uzimati u obzir njihova stišljivost, tada se uvodi u jednačinu Mahov broj, kao ekvivalent brzine. Bernulijeva jednačina se dodatno usložnjava ako se radi o viskoznom strujanju.

Bernulijev princip se može izvesti iz zakona o održanju energije. Naime, iz ovog zakona sledi da u mirnom toku fluida suma svih oblika mehaničkih energija, u celom strujnom toku, mora biti jednaka u svima tačkama toga polja. Drugim rečima, suma kinetičke i potencijalne energije mora biti međusobno jednaka u svima tačkama strujnog polja.

Čestice fluida su pod uticajem sopstvene težine i pritiska, kreću se između tačaka sa različitim statičkim pritiskom, od većeg prema manjem. Ako se fluid kreće horizontalno, kroz strujnu cev, brzina će se povećavati ako se ta razlika statičkog pritiska povećava između dve tačke, odnosno između dva preseka cevi. Brzina fluida se smanjuje ako se ta razlika statičkog pritiska smanjuje. Najveća brzina je tamo gde je pritisak najmanji, a najmanja je tamo gde je pritisak najveći.

​

​